ZAŠTO  MRZIM  BJESOVE

Još je besneo rat kad sam po prvi put na stadionu Tašmajdan dodirnuo čulima neobični svet Bjesova. Negde tamo, daleko, otegle se kolone izbeglica, a ja vidim hordu mladih Ijudi u publici, besne, zapenušane, polulude, divlje tinejdžere kako do poslednjeg daha otkidaju za idolima na sceni. A idoli u maskirnim uniformama, s groznim, neduhovitim maskama, uz muziku glasnu, turobnu, nihilističku, deluju mi užasno. Ta mahnitost, opčinjenost svakodnevnim strahotama, učinila je da zamrzim Bjesove na prvi pogled. Da se uplašim. Tog benda, publike, sebe, novog dana koji sviće. Ali, svanuo je neki sasvim drugačiji dan...

Goran i Zoran su Bjesovi. Bez "i". Zapamtite, dakle, bez "i". Oni pevaju. Igor Malešević je bubnjar. Opčinjen je prirodom performansa. Dabić i Filipović sviraju gitare, Boža Tanasković - bas. Novi album zove se "Sve što vidim sve što znam", a treća pesma sa "A" strane je veliki hit. Ime joj je "Kad mi stane dah". I ostale pesme (svi u gradu se slažu) su veliki hitovi.

ZORAN: Čitava naša dosadašnja karijera bila je samo priprema za ovaj album.
GORAN: Ali, to je bio naš put. Da nije bilo prethodne ove ploče, ni ovu ne bi iznedrili.
ZORAN: Mi smo jednostavno svoje živote pretočili u muziku. Prvi album je bio nevin i naivan...
GORAN: Bez mnogo razmišljanja o tome šta se govori, kome se govori, zašto se govori...
ZORAN: ...o posledicama i tako dalje. Drugi album je bio težak, loše smo se osećali u to vreme. Opisali smo sve manifestacije...
GORAN: Duhovnu i moralnu krizu, opšte propadanje oko nas, i kako se sve to odrazilo na naše živote.

TIN: Da priznam, ja Bjesove nisam voleo. Nisam Vas mrzeo što loše svirate, već zato što sam na kon-certima video čitavu hordu mladih podivljalih Ijudi, kako frenetično obožava muzičare, ikonografiju koja peva o smrti, u danima krize, tokom rata, kad je život vredeo tako malo.

GORAN: Mi tu atmosferu nismo kreirali, samo smo je "preneli", koncentrisali kroz muziku. Ali tako umetnost funkcioniše, uvek po malo prelije čašu da bi osivarila komunikaciju.

TIN: Da, ali rat, hiperinflacija su s jedne strane u nekima proizveli impuls da se posvete turbo folku, a Vi ste zasvirall nihilisnčku muziku.

ZORAN: Pesme s drugog albuma nisu nastale u vreme krize već u sretno doba Ante Markovića. Međutim, već tada smo kao Ijudi osećali nešto loše...
GORAN: Osećali smo teskobu i neslobodu. Ta ploča jeste ploča o neslobodi.
ZORAN: Ali nije reč o fizičkoj neslobodi, već o nečem "višem" što smo znali da postoji, ali nismo znali - gde! Postojanje velikog besmisla proizvelo je "jauk" te druge ploče.

TIN: Album "Sve što vidim sve što znam" je izlaz, svetlo na kraju tunela beznađa? Ili...

GORAN: Nema ili! Mi smo ubeđeni da je tako.
ZORAN: Tražili smo saznanje, istinu u više sfera. U umetnosti, muzici, slikarstvu, politici, filozofiji, drugim aspektima Ijudskog življenja.

TIN: Tekstovi su totalno minimallstićki, ali se stiče utisak da su čvrsto povezani, kao priča o prirodi, Ijubavi, novom rađanju, zori života. Šta vidite i šta znate u ovom trenutku?

GORAN: Živimo u svetu "zamene teza", i često smo žrtve tog procesa. Sebe ne doživljamo kao profesionalce čiji se rad valorizuje putem brojke prodatih primeraka albuma. Nas isključivo zanima pojam zdrave i dobre komunikacije s publikom. S prva dva albuma totalno smo se "otkrili", s ovim trećim želimo da kažemo...
ZORAN: Do kojih smo istina tokom svih ovih godina došli. A to nije mnogo. Samo smo spojili veru u Ijubav i rokenrol. Jer baš u rokenrolu, se "zamenju teze", radost se izjednačava s narkomanskim ushićenjima, Ijubav sa sek-som. Ovim albumom sve vraćamo na početak, svet doživljavamo kao deca.
GORAN: Osim toga, album je i pokušaj iskupljenja. Greh je odavno počinjen, a album je "izlaz" iz prethodne ploče.
ZORAN: Tokom poslednjih pedeset godina daleko smo se odmetnuli od istine. Tendenciozno je uništena porodica, ulogu vaspitača je preuzela država...

TIN: Šta to nosiš oko vrata?

ZORAN: Krst, Bogorodicu, moju krsnu slavu.

TIN: Priča u stvari glasi: Nije bitno kako se zove religija, bitno je u šta veruješ?

ZORAN: Razmišljali smo: Možemo li u kontekstu rokenrola izreći to što želimo? Čak smo pomislili da se rokenrola potpuno odreknemo, i na taj način objasnimo to što želimo. A onda smo ustanovili da smo mnoga vrata otvorili u tom žanru i da postoji obaveza da ih na kraju zatvorimo.
GORAN: Postoji mnogo načina u životu da učiniš dobro delo. Ovaj album je naš pokušaj.
ZORAN: Rokenrol generacija, ma koliko bila zbunjena i ošamućena, najmanje se ukaljala tokom ovih godina. Većina tih miadih Ijudi ima kapital "čiste duše", a ako su nekog ugrožavali, ugrožavali su sami sebe. Naravno, ništa se ne može postići sedeći skrštenih ruku...
GORAN: Vreme je takvo da se svaki dobar čovek mora angažovati. Velika je šteta ako inteligentan čovek nije dobar čovek. A ako jako inteligentan čovek nije jako dobar čovek, nenadoknadiva je šteta (citat - V. Jerotić).

TIN: Na drugom albumu imenovali ste zlo, na ovom, imenujete dobro?

ZORAN: Apsolutno! Vreme je za promene.

Nenad Basarić (pomogao M.P.)